Бранимир Њежић

БРАНИМИР ЊЕЖИЋ (2.дио)

Као што смо обећали, у Новој Години настављамо са пројектом „Млади и успјешни инжењери пољопривреде РС“. Овом приликом Вам представљамо Бранимира Њежића са катедре за заштиту биљака и агроекологију Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци.

Бранимир је завршио воћарско-виноградарски смјер 2006. године и добио Златну плакету Универзитета у Бањој Луци за најбољег студента генерације што је био повод тадашњем декану Пољопривредног факултету проф. др Николи Мићићу да то достигнуће препозна као улазницу за рад у настави из области заштите биљака. Пошто је стратегија тадашњег руководства била да нове особе на Факултету треба да се баве и новим областима, проф. др Гордана Ђурић је предложила овом младом и перспективном човјеку да даље образовање и усавршавање настави из области нематологије.

У то вријеме у РС и БиХ нико се није бавио нематологијом, тако да је Бранимир добио прилику да развија за нас једну нову област.
Међутим, на сваком путу ка врху постоје одређени проблеми и изазови које треба савладати – с обзиром да је нова област у питању, Бранимир није имао нити опрему за рад нити од кога да учи, а стога ни ментора за магистарски рад. Врло је лако стати, зауставити се и свалити кривицу на свеприсутне факторе око нас. Међутим, овај млади човјек није желео одустати и ријешио је тражити шансу на неком другом мјесту – покушао је да нађе одговарајући програм, стипендију и ментора у иностранству. Послије неуспјелих покушаја са Хрватском и Италијом, трећа шанса се показала као одговарајуће и уједно и као најсрећније и најбоље могуће рјешење – Бранимир је пронашао програм који је одговарао његовим усмјерењима и добио заслужену стипендију!

Радило се о стипендији Европске Комисије за престижне Ерасмус Мундус програме. Био је уједно и један од 19 стипендиста прве генерације Европских магистарских студија из нематологије, чији координатор је био Универзитет у Генту, Белгија са још 7 партнера програма из земаља ЕУ. Компетиција за ову престижну стипендију је била изузетна јер је било пријављено преко 150 кандидата. Овај програм је јединствен у свијету јер је једини двогодишњи програм из нематологије. Предавачи су били најбољи професори из својих области.

По завршетку магистарских студија Бранимир се вратио у Бању Луку гдје је наставио са радом на Факултету на развоју лабораторије за нематологију као и на својој докторској дисертацији. Лабораторија је у међувремену постала препознатљива у земљи и иностранству по резултатима рада и опремљености. Као илустрацију резултата рада лабораторије можемо навести само један дио једне активности, а то је анализа инспекцијских узорака пошиљака биљног материјала из иностранства. Тако су у протеклих 5 година у 15 инспекцијских узорака кромпира пронађене различите карантинске нематоде. За све пошиљке фитосанитарни инспектори су забранили увоз и наложили враћање у земље поријекла (Њемачка, Италија, Турска, Хрватска, Србија). О значају ових налаза говори податак да је у двије пошиљке сјеменског кромпира из Њемачке нађена карантинска нематода и увоз овог кромпира је забрањен чиме је спријечена велика штета.

Поред области фитопаразитних нематода, кроз докторску дисертацију Бранимир развија и област ентомопатогених нематода које се користе као агенси у биолошкој контроли. Ментор Бранимирове докторске дисертације је проф. др Ралф-Удо Елерс, који је тренутно предсједник Европског друштва нематолога, а ментор магистарског рада је био проф. др Морис Мунс који је у то врије такође био предсједник Друштва. Велика је част и искуство радити са водећим свјетским стручњацима из ове области, а још већа имати једног оваквог стручњака у нашој земљи, граду, Факултету.
Такође, Бранимир је и свој истраживачки рад који је обавио у потпуности код нас представљао на свјетским конгресима равноправно са учесницима из много развијенијих земаља.

За крај смо га питали за само један савет, путоказ или звијезду водиљу коју би подијелио са младим колегама који су на почетку свог академског пута. „Кроз образовање код нас и иностранству научио сам да је важно радити, правилно се бавити истраживањима, бити одговоран и (за)вољети оно што радиш. Поред достигнућа на професионалном пољу имао сам прилику и да много путујем и срећем људе различитих култура. Учећи о другима учио сам највише о себи. Моје досадашње искуство ми каже да се упорним радом, стрпљењем и правилном подршком и код нас могу постићи резултати који могу да користе широј друштвеној заједници, али и да се представе равноправно било гдје у свијету.“, завршио је Бранимир.

Представили смо Вам Бранимира Њежића, младог, скромног и успјешног инжењера пољопривреде наше земље.
Човјека који је успио да покаже и докаже да је управо знање, вјера у себе и даље усавршавање оно што је не само потребно, већ и довољно да нам отвори нека нова врата ка неким новим могућностима и свјетовима за које се улаз плаћа само и искључиво знањем.

Скромног човјека са израженим стјепеном друштвене одговорности, који и поред могућности да остане тамо негдје, ипак се вратио у своју земљу и свој град и донио ново знање изграђено кроз искуство рада са најбољима у својој области – спреман да га подели са свима Вама који га желите чути.

Поносни смо што га имамо за члана.

_______________________________________________________________________________

collage-2016-11-22

ЖИВКО ШАШИЋ (1. дио)

Драге колеге,

Комора се одлучила за један пројекат представљања младих, успјешних и амбициозних чланова Коморе. Одлучили смо да Вам представимо Ваше младе колеге које су одлучиле да саме направе нешто и упусте се у неке нове изазове.
Овом приликом Вам представљамо Живка Шашић, двадесетседмогодишњег инжењера пољопривреде из Нове Тополе.
Живко је по занимању дипломирани инжењер пољопривреде за аграрну економију и рурални развој, а тренутно је на мастер студијама из руралног развоја на Пољопривредном факултету у Бањој Луци.

Живко је пре три године почео са производњом зачинске паприке, љуте и слатке. Тренутно производи 18 сорти краткоплодних и дугоплодних паприка, а у будућности планира и да проширује сортну листу. Следеће године ће аплицирати за сертификат интегралне производње како би допринео бољем пласману својих производа, јер његова производња већ испуњава све захтјеве интегралне производње. Такође, од ове године у Живковој производњи је и домаћи бијели лук, такође по принципима интегралне производње.

Живко наводи да се приликом самог покретања производње сусретао са многим проблемима које је са трудом, али успјешно превазишао. Пре свега то се односи на почетна улагања које је потребно обезбједити, међутим овај млади човјек, вјерујући у свој успјех, а посредством кредитних организација обезбједио је потребан почетни капитал за покретање производње.

Када говори о потребним стварима у будћности, прво наводи оригиналну и једнинствену амбалажу са којом ће бити препознат на тржишту. У блиској будућности види себе као озбиљног произвођача зачинске паприке и бијелог лука, мада му је већ сада сав пласман на тржиште унапред откупљен.

И на крају, зашто смо баш Живка одабрали за почетак нашег пројекта „Млади и успјешни инжењери пољопривреде РС“?
Зато што је вјеровао и себе, ријешио да ризикује и успео.
Зато што је препознао своју“нишу“ у великом асортиману пољопривредних производа.
Зато што је створио сигурно тржиште за своју производњу.
Зато што не намјерава да се на томе заустави, већ планира проширење производње.
Зато што своју будућност види у наставку школовања.
Зато што смо се увјерили у квалитет његових производа.
Зато што смо поносни што је наш члан.

Драге колеге, за Живкове контакт информације можете се обратити Стручној служби Коморе.
Такође, ако се видите у својој причи, ако сте почели са производњом, ако се борите, ако сте поносни на себе – јавите нам се и будите дио нашег новог пројекта „Млади и успјешни инжењери пољопривреде РС“.